VISIBABE U SNIJEGU
Moj je otac
U bjelinu legao,
I snom bez kraja,
Ponekad
Samo za mene
Probudi visibabe u snijegu.
Neću da ih berem,
Ocu bi bilo
Hladno
Bez pokrivača.
Fantastična pesma, Sandra. Koliko je nežnosti i lepote u tek nekoliko stihova! Toliko, da ću se uvek kad budem sagnuta nad visibabama - pesme setiti. I neću nijedan cvet ubrati, u spomen na sve očeve. Za njihov miran san...
Čestitam na lepoti, na čistoti izraza i dubokog poštovanja koje si pesmom ukazala svom i svim našim očevima.
Pozdrav,
Jagoda
Već sam je pročitala i naravno ponovo uživala...bravo :)
Branka Kamenšek
Pesem, ki z malo besedami pričara vidno in nevidno okolje in odnos, ki traja še po izginotju fizičnega obstoja - kot pravi Jagoda: zdaj se bo za nas, ki smo pesem velikokrat prebrali, na zvončke prilepila nova asociacija ... Čestitke,
Ana
Čestitke Sandra!
Čudovita pesem, ocenila in izbrala, sem jo že včeraj.
Lp, Lea
Hvala, drage moje pjesnikinje, Jagoda, Branka, Ana i Lea! Drago mi je i sretna sam da vam se pjesma svidjela.
Pozdrav svima,
Sandra
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Sandra Džananović
- 01. 02. 2014 ob 12:23
- Prebrano 1181 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 471.92