vetar noćobdžija
ispod jednog
prozora svira
po laticama šeboja
i noćne frajle
glasom strasnih
lopatara šumskih 
vladara 

(iz zaboravljenih 
kitnjastih zamkova
sa grbom)

gospodina gospodara 
esterhazi

do kojih staza lenjo
plazi tragom
zmijskih svlakova 
iz nedolične smeše
trave i blata 
sevanjem tabana
gde se sve boje
vrpolje
pa se prepoznaju

na onom koji ulazi
prvi 
kad luduju
i poslednji

put zatvoren ćutanjem
iza vrata 

samo se pitam, otkud
dotičnog ima
i u ovoj
ciganskoj pesmi derta
punoj

jagodanikacevic