Ovaj je grad učinia svoje

lipoton ćuva najdraže snove

čoviku pruža lagodan odmor

rivu najlipšu na svitu da

skroz na kraju morske orgulje

zeleni otoci na fažole

dugi most  ka iz holivudskog filma

sunce koj sâm Hitchcock pohvalija

lipo li je gledat Svetog Donata

izležavat se na Arbanasima

večerom šetat Kalelargom

sve to čini čovik opušteniji

sritno se razvija  boat atmosfera.

No kad ti dođe Goran Bare

pijan ko majka u Arsenalu,

no kad iz Gardena ludi ritam

u luci zaluta put barkajola

more se digne i poćne plesat,

no kad krcati Varoš zapiva

dalmatinsku fešticu duboko

u noć broje se zvizde po šanku,

no kad Maraschino grmi posvud

mlado i staro ode na misec

nema povratka do sitne zore ;

nokaut je teški grad je prošvika,

ovo je prizor vrime Gomora.

Edi Sorić