<!--[if gte mso 9]><xml> Normal 0 21 false false false SL X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4 </xml><![endif]-->

Original:

DORUČAK S ILIJOM

Moglo je izgledati
kao "Doručak kod Tiffanyja"
jer sve je bilo tu na mjestu
malena crna haljina
dogorjela među prstima cigareta
bjegom od same sebe
u negdje kroz dim

čak je i mačka bila tu
sa svih svojih devet života
iako se nisam osjećala
samoj sebi nimalo poželjnom
pa ni kroz poeziju odloženu
prije nešto više godina
na gornjoj polici uma

više bi mi odgovarao
Manet-ov "Doručak na travi"
jer nosi u sebi i kupanje
kojim bih mogla sprati
sve užase prošlih vremena
(bila sam tada drhtaj
Adamove jabučice
kao proviđenje Božje
i od samog Boga)

lijepo je što je meni lijepo
čisti larpurlartizam koji donosi
samo raskol između razuma i srca

no ja sam se ipak dogovorila:
s Ilijom doručkujem u sjenci
pjesama njegovih nastalih
u istom ovakvom stanu
na Čengić Vili locirano
kroz zid moje sobe
naše sobe

odavno već koračam
prostorom izgubljenih
(jutros mi i ambicija
pada u srcometru
dobija dubinu ambisa)
i evo tu sam

kad tonem nastajem
rijeka je prostor
gdje se rađam
materija kojom
gradim sebe
izgladnjelu od bola

čitajući enciklopediju živih
pod gr - gromovi, grobovi,
groteska, grijeh, gral
i grah je kažu sveta biljka
jer raste gordo prema nebu
visoko gore prema Njemu
eto sad znam zašto sirotinja
nikad nije imala skorbut
i nebo je jutros citrus
možda večeras bude rajčica
(njegovo srce lišava me anemije
zdrava poezija koju živim)

i teče tako Ilijina pjesma dalje
niže se strukom djevičanske ljepote
ta ogrlica od čistih slova
smisleno ljubeći me
dušom kamenog spavača

dober prevod, JUR, samo par popravkov (v poudarjenem tisku):

mala črna obleka................................................(to je v bistvu v sl stalna besedna zveza, zato "MALA" ne "majhna")

nisem počutila niti malo zaželjeno

niti skozi poezijo ne

pred več leti odloženo
na zgornjo polico uma

bolj bi mi ustrezal
Manetov "Zajtrk na travi"  ..........(v sl.  so  v teh primeri pomišlaji odveč)
ker v sebi nosi tudi kopanje
s katerim bi lahko sprala
vse grozote preteklih časov
(takrat sem bila drget
Adamovega jabolka
kot Božja dobrohotnost
in od samega Boga)

lepo je kar je meni lepo
čisti larpurlartizem ki prinaša
le razkol med razumom in srcem

toda jaz sem se vendarle dogovorila:
z Ilijo zajtrkujem v senci
njegovih pesmi, ki so nastale
v prav takšnem stanovanju
na Čengić Vili locirano
skozi steno moje sobe
najine sobe

že od zdavnaj korakam
po prostoru izgubljenih
(davi mi tudi ambicija
pada v srcemetru
pridobiva globino brezna
in glej tukaj sem

ko tonem nastajam
reka je prostor
kjer se rojevam
materija iz katere
izgrajujem sebe
shirano od bolečine

beroč enciklopedijo živih
pod gr - gromovi, grobovi,
groteska, greh, gral
in grah je pravijo sveta bilka
ker ponosno raste proti nebu
visoko gor proti Njemu
in tako zdaj vem zakaj reveži

nikoli niso imeli skorbuta

in nebo je davi citrus
morda bo drevi paradižnik
(njegovo srce odganja mojo anemijo
zdrava poezija ki jo živim)

in Ilijina pesem tako teče dalje

LP, Lidija