Kad mi je dosadilo 
da budem Kralj,
odlučio sam 
da postanem Car.
Poveo sam  lepo 
sve kopljanike, 
konjanike 
i artiljeriju,
uzeo Damu za ruku, 
te smelo krenuo
na čelu pešadije.

Malo ravno napred, 
malo u cik-cak,
uglavnom crno belo,
ako ne i baš samo tako,
bez nekog kolora, 
s povremenim bravurama,
i en passant iskakanjima, 
vodio sam svitu,
vešto izbegavajući rokade.

Došavši do levog ruba 
zemljine ploče,
napravio sam 
oštar zaokret u taktici,
potpuno zanemario 
zadato vreme,
poništio logičke postulate,
i požurio desnim krilom
u završnicu.

Negde u drugom
ili trećem satu,
odbio sam
ponuđenu žrtvu Dame,
potom odustao 
od traženja carstva,
elegantnim manevrom
povratio poziciju,
jer sam konačno shvatio
da je Kralj, ustvari, 
daleko najjača figura.

(A možda je to ipak Dama
u neodbranjivom matnom napadu)

Milen Šelmić