ZIMSKA IMPRESIJA

Dok vetar grize krovove
potaknut predosaćejem
podteksta slatkosti
sneg beži sa njihovih usana.


Daleko odavde
paor skuplja dokotrljane narove
s glazurom nadrealnog meseca.


Tramvaji žderu svoje patnike
dok svetla prodaju jeftinu iluziju vedrine.


Pred san se talože slike
u orozu pera
mastiljavo da se ispljunu
dok utamničeni crnim decenijama
brojimo taktove naših kostiju
u zatvorenim kožnim instrumentima.


Ima li smrt svoj zvuk?


Godinama se pokrivamo snovima
o životu
sa stranim prefiksom
normalnim
dok oči ćebadi uporno naglašavaju
slomljena zrcala.


Asfaltni pustinjak putuje karavanom
i malo-malo časti se gozbom,
na koncima bele smrti
nesvestan šaptača
lutkarskog pozorišta –
publika bela u jednini.


Ima li smrt svoj zvuk?


Proleće će doneti
melanhololiju
u šarenim obmanama procvalih vrpci.
Prihvatićemo igru našminkani osmehom.


Ima li smrt svoj kraj?





Jelena Stojković Mirić

Jelena Stojkovic Miric

Ana Porenta

urednica

Poslano:
27. 11. 2013 ob 21:40

Pesem, ki z bogatimi prispodobami opisuje navidezno lepoto življanja, prepredenega z nesmisli, sprevrženimi podobami in nitkami, s katerimi smo pripeti nanj kot lutke v gledališču - pesem nas sili k razmišljanju o njegovem smislu in sprašuje po koncu smrti. Pesem za večkratno branje, za notranje preigravanje podob, ki impresionirajo bralca. Čestitke,

Ana

Zastavica

Jelena Stojkovic Miric

Poslano:
27. 11. 2013 ob 22:13

Hvala Vam Ana.

Jelena

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Jelena Stojkovic Miric
Napisal/a: Jelena Stojkovic Miric

Pesmi

  • 26. 11. 2013 ob 20:35
  • Prebrano 910 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 329.14
  • Število ocen: 8

Zastavica