Umesto bajne poeme,
veličanstvene ode
ili setne elegije
došlo mi je nešto, odnekud,
kao tema za jednu običnu,
večernju pesmu.

Nije to ni snohvatica,
ni tren prosvetljenja,
ni pero iz Pegazovog krila,
a ni bajkovita vizija
nekog zamišljenog života.

Bez neke sjajne metafore,
ili poetskog bljeska,
reči se polako slažu
svojim sopstvenim redosledom,
ne mareći za moje želje
niti za pesnička pravila,
i stvaraju nekakav
skoro dopadljiv nered
na listu belog papira.

Uz čašu dobrog
crvenog vina,
u okruženju koje mi prija,
stvarajući spokoj
jesenjeg predvečerja,
a zatim i večeri i noći,
nastala je i ova,
obična večernja pesma.

Milen Šelmić