Teatar epski i neprekidni
što od života pravimo svog,
prizor komičan, kol'ko i tužan
gleda sa Neba predragi Bog.

Neke mu scene i nisu mile,
druge su, opet, pomozi Bože,
kako god bilo, On od početka
predstavu našu prati iz lože.

Svagdašnju dramu igramo tako
da uvek ima suza i smeha,
isto je nama na Zemlji ovoj
od onog rajskog Evinog greha.

Uglavnom, vodvilj mora da teče,
pauze nema, niti nam treba,
radnje se nižu jedna za drugom
vođene veštom režijom s Neba.

Kao kap dobrog, rumenog vina,
i neki fini mirisni začin,
glumimo staru zadatu temu
svakoga puta na drugi način.

Prizor tragičan, kol'ko i smešan
što od života pravimo svog,
teatar lirski, i beskonačni,
gleda sa Neba presvetli Bog.

Milen Šelmić