Arija je bila plavo šumeće more.

Veliko, kao pastirova koliba.
I još veće, kao devojačka duša.

Usplamtelu melodiju

pratilo je nekoliko ušća,

dva arhipelaga

i jedna obala. 
Nepresušno.

U pauzama su mahito rondali vetrovi.

Pa zastajali da oslušnu i prisete se.

I slušali.

I sećali se.

Preludijum za more i dve karike.

Koje se traže po večnosti.

Monumentalni spoj borbe i trajanja.

Bez ishoda.

Bez prestanka.

Kreščendo uvek izostane.

Bio je predviđen programom postojanja.

Ostao neprimećen u vrtlozima sazvučja.

Signali su postali dostupni,

a njihovo značenje nepobitno.
Prirodom i dalje odjekuju.
I traže.

Milen Šelmić