Pesem.si - Milen Šelmić - VREMEŠNA PRIČA IZ PRIZEMLJA - Jutros sam na stepeništu srela Mariju sa se

VREMEŠNA PRIČA IZ PRIZEMLJA
Komentarji (3)

VREMEŠNA PRIČA IZ PRIZEMLJA

Jutros sam na stepeništu
srela Mariju sa sedmog sprata.
Plakala je.
Upitala sam obazrivo
da li je to opet red vožnje
pogrešno odštampan,
možda opet ne raznose poštu,
ili joj je samo nešto
doneto vetrom, upalo u oko.
Odgovorila je pogledom
iz kojeg se nije videlo ništa.

To me trenutno vrati
u moje prizemlje,
gde vreme miriše ustajalo,
stan prigušene sete,
dom moj i mojih sećanja,
filodendrona, muškatla,
goblena i gardenija.
Sklonište od sveta
i utočište od prolaznosti.

Podigoh staro pismo
sa mahagoni stočića
u predsoblju,
gde stoji dugo, predugo,
čekajući, ne odgovor,
nego čitanje, pitanje,
snagu da se s njim suočim,
razumem ga,
pocepam i bacim.
Nepročitano i čuvano.

Tada se setih dana
kad mi je stiglo,
jednog običnog,
tmurnog i vetrovitog dana,
punog strepnje i nadanja,
poštara sa plavom kapom
i službenom značkom
na reveru sakoa,
samo datuma nikako,
nikako da se setim,
ni svega što su meni
značili ti dani, meseci, godine...

Spustih koverat na stočić
gde već godinama stoji
neotvoren i jednako drag,
na potpuno istom mestu,
pogledah nemo kroz prozor,
nehajno, nepotrebno,
kao da nešto nisam našla,
a ne znam ni da li sam izgubila.
I opet se setih da sam jutros
srela Mariju.
I da je plakala.

Milen Šelmić

<< Prejšnja Naslednja >>

Ana Porenta

Ana Porenta

urednica

Poslano:
22. 10. 2013 ob 22:19
Spremenjeno:
23. 10. 2013 ob 05:20

Prepričljiva zgodba sveh stark in pisma. Morda so bile solze druge, kar je prvo spomnilo na neodprto pismo. Simbol življenja, ki se je zaustavilo ali tistega, ki je šlo mimo in ga ni bilo mogoče (za)gledati? Je pozabljanje odrešitev ali težava? Milje pesmi je tak, da se lahko dogaja kjerkoli na svetu. Pesem, ki jo je vredno večkrat prebrati, čestitke,

Ana