I POSLE IMA POČETAK


Mnogo je vremena prošlo
od našeg negdašnjeg raja.
Pustošno doba je došlo,
skoro smo stigli do kraja.

Trebalo je već da se krene,
vreme je za časak stalo,
plaše me nemirne sene,
ostaću ipak još malo.

Uz reku šapuću breze
dok vetar znamenje nosi.
Cvrkuću čvorci bez veze,
a oblak sanja o rosi.

Sunce se stidljivo smeška,
ustupa mesecu mesto.
To mu je velika greška,
mesec je četvrt i resto.

Negde su nestale zvezde,
samo se po koja javi,
dalekim stazama jezde
nebeski jahači pravi.

Daljine mame i zovu
da sad oklevanje skratim.
Znam, pesmu počeću novu,
ako se ikada vratim...

Milen Šelmić

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 13. 10. 2013 ob 23:32
  • Prebrano 612 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 260.2
  • Število ocen: 7

Zastavica