MASIV
valovi su na moru veliki
kao planinski masivi
valjaju se po tvojoj svijesti
riječi i zvukovi
neba siromašnog
da prepozna kuda ideš
u pampase ili tundre
sve se mijenja luduje
uzduh u plućima bi da te uzdigne
zemlja se vrti brže
sve brže
ti srce stišćeš
listaš scene iz života bivšeg
kao slikovnicu
odričeš se imovine
koju nisi nikad ni stekao ni trebao
odijela koja nisi stigao obući
za večeru s mrtvim maturantima
kravate dizajnirane za vješanje
odbacuješ s indignacijom
sve ono
što nisi htio pustiti iz usta
sa zakašnjenjem
od nekih sto godina
i ulaziš gol u more
da postaneš masiv.
Zvoki in besede, ki se valijo po zavesti, v kateri se zdi, da se v prelomnem trenutku pojavi notranja razdvojenost, v kateri en del prelistava življenje (kot slikanico) in drugi z gnusom odvrže kravate (za obešanje), po katerem se očiščenje opravi samo v stoletnem molku, pretopitvi v masiv. Čestitke,
Ana
Hvala ti draga Ana, krasno čitaš poruku pjesme. Hvala na komentarima, puno mi znače.
Srdačan pozdrav !
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 10. 10. 2013 ob 02:24
- Prebrano 847 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 340.8