DAN I NOĆ U PUSTINJI
Sećam se da sam pre polaska
rekao da nije važno.
A nije ni bilo važno.
Kao što nije bilo ni susreta,
niti ijedne progovorene reči,
tako je i more u toj pustinji
bilo nezamislivo tiho
i nezamislivo prazno.
I nezamislivo.
Bela noć i beli dan.
Jedno u drugom.
Besprekorno i beskonačno.
Nebo se povuklo u sebe,
tržeći izlaz iz tog kruga.
Ono je izlaz i našlo.
Ono ga je i zaslužilo.
Makar na kraju vremena.
Zaboravljene su i ptice,
i drveće, i retke noćne kresnice.
Sve je to ostalo
tamo negde, izvan sećanja.
Poneko i dalje pamti,
belinu pustinje u noći,
bez ičega u nagoveštaju
i bez titraja svetlosti.
I ne izlazi iz kruga
začaranog pustinjskog dana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 02. 10. 2013 ob 23:21
- Prebrano 615 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 406.1
- Število ocen: 11
