Kad je Bog delio pamet
ja sam bio odsutan
istina opravdano
ali posle nije 
ništa ostalo
pa ja sad tako 
nepametan
po svetu 
sebe vučem
taljigam nekako
ko da je pamet nešto
mo'š misliti.

Kad je onomad
delio sreću
ja malko zaluto
pa promašio
i sreću i kapiju
pa se posle mislim
a i šta će mi
ne kockam se
u ribu i u lov ne idem
a baš ispod lotri ne prolazim
i crne mačkove ne diram
pa životarim
srećan sam ja i bez sreće
dabome.

E kad je muziku davao
nešto manji red bio
ja poranio lepo
stao odma odnapred
pa sve po meni prolio
dosta se i upilo
i još bi da je bilo
pa ja odma otišo
da sve to proverim
a ono stvarno
čujem detliće 
i crvendaće
i sve razumem
da pevam umem
i to je valjda nešto
a i ako nije
baš me briga.

Sad sve razmišljam
ako se nekad 
bude
delila ljubav
da se nacifram
ko što sam ono jednom
na vreme da stignem
da malko zahvatim
pa kad se vratim
da imam kome
i da ovako
nepametan
sretno nesretan
muziku dajem
i ne prestajem
da imam barem 
tu polovinu
pa kako bude.

Milen Šelmić