Samo gledaj
i kad na počinak pođu svi
I u snu

Ne zanoći sam
probudit će te 
zjenice zvijezdâ
bosih
leluj njihov
u dubini

Dalek greben ruci
tek do koljenâ golih
seže
To želiš
jer
samo se smiješi sreća
odnekud
nekamo

Na jednoj slici
još
otac gleda mrežu, pa je krpi
rukama od sna

Moje se suze
i moje se plave
i srebrene ribe
negdje praćakaju

Ali samo gledaj
i kad na počinak pođu
oči pučine
i staza do zvijezdâ
u bijelom

mirkopopovic