Režim
moj otac je često znao reći
da se za "neću" ide u zatvor
a za "ne mogu" u bolnicu
tačka
bila sam mala da bih to shvatila
i sad, dok me Linda na povodcu šeće duž rane
sorške sjene, bunareći se kroz maglu
sjećanja, rekoh valjda naglas:
ni sad, dragi haso, ne shvaćam taj režim
sigurno rekoh na glas, jer je Linda naćulila uši i gledi u me
bože mi oprosti, k'o da me nikad prije vidjela nije ili ja nju
i mada je s rodovnikom ušla u moju kuću sad mi se čini
da ni nalik nije afganistanskom hrtu kojem zvjerke ne umaknu
nervira me što mi u dlan uvlači njušku baš k'o da imam fatiminu ruku
iz koje joj sine sunce svaki put kad joj napuni limeni tanjur
i napumpa česmu
mislim da ni ona sad ne shvaća zašto režim
fatimine ruke kod mene više ne pali
i da bi konačno morala razumjeti
da mi tako među prstima pušta
pedeset milimetara duge dlake, a da
zato što je moja i što je volim
ne perem non-stop ruke
(normalno, s gađenjem je nikad i ne milujem)
ali kažem
morala bi shvatiti koliko vremena od dlaka
oslobađam jezik
i da mi ne preostaje ništa drugo već da na nju režim
i mijenjam režim
jer kad se sjetim
što je moj ćaća haso znao reći
za "neću" odosmo u zatvor
a za "ne mogu" smjestit će nas bolnicu
htjeli mi to il' ne htjeli, draga Linda
Poslano:
30. 08. 2013 ob 11:57
Spremenjeno:
30. 08. 2013 ob 12:14
eh, osjecaj kad setam s mojim Denijem, odnosno kad on mene izvede u setnju....i kad krenu razmisljanja...sjajna pjesma, Senada, odusevljena sam...
hehehehe, da je drugačije mogli bi ih spariti
, ali na žalost moje Linde već odavno nema, umrla je od žalosti kad je u ratu poginuo dječak, kojem sam je poklonila, jer je bio ludo zaljubljen u nju, a ja nisam imala mogućnosti da je sa sobom povedem kad sam se preselila u Sloveniju. Pričali su mi da je po njegovoj smrti odbijala hranu i tako ...
hvala, Danja
a pjesma je samo pjesma ...
lp, breza
... da ne grizem
i baš mi ide na živce što se ne mogu popravljati komentari, pa ovako sjeckam
misli, ah, što mogu
Poslano:
30. 08. 2013 ob 14:05
Spremenjeno:
30. 08. 2013 ob 15:40
Fina pesem, Senada. Zlasti mi je všeč , ko praviš, da zaradi ljubezni oz. pripadnosti ne pereš non-stop dlani, v katerih ti pes pušča dlake, da pa je včasih potrebno požreti dlako z jezika. Ja, ja res veliko poveš. Torej nekaj vmes med nočem in ne morem .
Fajn bodi, potrebujemo takšne pesmi.
Lep pozdrav
Andrejka
Poslano:
30. 08. 2013 ob 14:27
Spremenjeno:
30. 08. 2013 ob 15:40
Ne režim se ko režim reži name,
čestitke za dramatičen in ljubeč zapis.
hvala, Andrejka, in hvala vsem bogovom, da obstajajo še takšni ljudje, ki hočejo slišati tekšne pesmi
in
tudi tebi, Svit, na lepi besedni igri
urednica
Poslano:
30. 08. 2013 ob 21:27
Spremenjeno:
31. 08. 2013 ob 13:08
Pesem, uokvirjena v sprehod, v njej pa toliko spominov in življenja - kot v resnici. Besede niso le besede, nekoč se ugnezdijo v nas in nas na drugem koncu življenja nenadno razorožijo, razsvetlijo, razočarajo ... všeč so mi tudi druge besede, ki le zvenijo podobno, pa pomenijo nekaj povsem drugega. In se dodajajo (grenko sladko) z izkušnjami ... Čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 30. 08. 2013 ob 10:49
- Prebrano 980 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 535.4
- Število ocen: 14