Priča u kojoj nema gomile patnji,
šekspirijanske neuzvraćene ljubavi,
večitog čekanja i nedočekivanja,
preklinjanja, proklinjanja,
neopisivog ljubomorisanja,
a pogotovo zaklinjanja u život
a suviše često, i u smrt,
pesma u kojoj ne postoje
isplakane oči i iznurena srca,
raštrkane ruke i uznemirene duše,
žala za prošlim, a neostvarenim,
plakanja za neželjenim, a ostvarenim,
prenemaganja u stilu „jadi moji“,
škrgutanja zubima i ubijanja pogledom,
stalnog traženja i nepronalaženja,
uglavnom zbrke i nesnalaženja,
i sličnih književnih kalambura,
od kojih pretežno spopadne muka
iole dobronamernog čitaoca,
mogla bi se mirne duše nazvati
kulturnom bajkom.

Milen Šelmić