Jednom su sanjalici rekli
da to što putuje i priča
nema neke veze sa stvarnošću
i da izvoli više prestati
s tim nerazumljivim ponašanjem.

Dodali su i to, da je svako lutanje
sasvim nevažno, čak i glupo
s obzirom na nedostatak cilja
ili neke uočljive svrhe.

Još su pokušali da objasne,
služeći se neoborivom logikom,
kako je sve to štetno,
uludo trošenje energije,
koja je tako preko potrebna
za zaista bitne životne stvari.

Trajala je ta pridika neko vreme,
dok usplahireni dušebrižnici
nisu sasvim posustali,
a možda su stvarno i pomislili 
da su bili ubedljivi i jasni.

U novonastaloj čudnoj tišini, 
samo je jedna rečenica
od svega nekoliko reči
i s upitnikom na kraju
učinila njihov trud uzaludnim.

„Kako to mislite, nije važno?“

Milen Šelmić