ŽETVA
Kakva bi to
tek žetva bila
da nije azurna ploha neba
nad sapima umornih vranaca
munjom prepukla.
Zlatna zrna
odajući jasnu milost
skupljena u bijele sobe
isparavala su
među zagušljivom boli
trudnih ruku ratara.
Donešen na svijet
poput prvih jaganjaca
žuđen slatkom patnjom usana
zamirisao je u zavežljaju
rumenom korom raspuklom
život naš svagdanji.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: luciapavlovic
- 24. 08. 2013 ob 22:18
- Prebrano 665 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 248.12
- Število ocen: 7
