U pustoši

užarenog popodneva
ne znajući koliko je

zlokobna ptica
poeta u pokušaju

pripitomljavanja vrane
zašao je u krajolike

u kojima se uz glazbu Bacha

na sitne čestice
raspadaju iluzije .

Vrana je žmirkala na suncu
šapućući poeti istine

male i velike
lukave i ohole
s mržnjom oprečnom onome
što se u najsladunjavijoj

poetici žudnje
činilo jasnim.

Posut krvavim perjem

sitnih ptica
zagledan u anđeoski pogled
u bezumlju naivne imaginacije
čeznući za njenom

plačljivom dušom
drhtao je poeta

pred razbijenim zrcalom sna
zatečen reskim udarcima kljuna.

Spuštenih

nepomičnih ruku
gledao je krupnim očima

dolazak jezovite

raspojasane tame.

luciapavlovic