divno jutro kao i obično
a njeni koraci tako sumorni
i taj osećaj da će se nešto desiti
uhvatiti je nespremnu u raskoraku
vukla se od prostorije do prostorije
dok je baka nije trgla iz zamišljenosti
vreme je za doručak
kako da deka prvi nije seo za sto
rano je da bi sa komšijom igrao šah
crvi sumnje su joj napadale um
i napad bola već tako poznat
zarivao se do kraja nesebično
lenjim koracima sa nekim blagim besom
odšunjala se do dekine sobe
spavao je
više se probudio nije
otišao je bez pozdrava
a toliko toga mu je još imala za reći
vazduhu je šapnula
deko volim te
bar da je sinoć rekla
ogorčena na sebe
izašla je iz sobe
 

biljakostic