JABUKA

Ne trebaš ti poimati
razloge
zašto bih te i kako
ljubio tamo
gdje nitko nije znao
ili jednostavno
nisi imala sreće
bez mene

 

možeš zvati ovo monologom
a ja ću se nasmijati
kao glumac u prizoru
bez suflera
komu je zapela
riblja kost u grlu
još u ono vrijeme
kad je Isus radio čuda
dizao mrtve
i sebe mrtvoga

 

ljubavi svaki je život jednočinka
pokušaj 'ajde probaj izbrojati
sve jabuke
koje je zemlja rodila
iznjedrila čak i bez
ruke baštovana
probaj zamisliti
da si ti ta zemlja
i da gledaš
kako se jabuka divlja
otkida sa grane voćke-majke
i pada cijelo jedno stoljeće
na tvoje meke grudi
i to baš
na onu crtu
koja dijeli
ovaj smušeni smiješni svijet
na dvoje

 

u jednom momentu
ti razumiješ sve
u tom bludu lucidnosti shvaćaš
da to nije jabuka
već da se moje lice
približava tvojim pupoljcima

  
ti trneš od uzbuđenja
jer si nespremna
na toliku silu
pritisak neminovnosti
postaješ neoprezna

 

ali gdje da bježiš
kad si zemlja
kad je to tvoja priroda
da uzimaš svaki plod
u sva svoja usta
u intervalima
da me progutaš
u dubinama
vrelim vrelima
vrela si zemljo ljubljena

 

pusti me da klonem.

 

 

JABOLKO

 

Ni  ti treba  doumeti

razlogov

zakaj bi te in kako

ljubil tam

kjer nihče ni znal

ali pa preprosto

nisi imela sreče

brez mene

 

tole lahko imenuješ monolog

in jaz se bom smehljal

kot igralec v prizoru

brez suflerja

ki se mu je v grlu

zataknila ribja kost

že takrat

ko je Jezus delal čudeže

obujal mrtve

in sebe mrtvega

 

ljubezen, vsako življenje je enodejanka

daj, poskušaj prešteti

vsako jabolko

ki ga je zemlja rodila

iz neder celo brez vrtnarja

poskušaj si zamisliti

da si ti ta zemlja

in da gledaš

kako se divje jabolko

trga z veje drevesa  - matere

in pada eno celo stoletje

na tvoje mehke prsi

in to prav tja

na tisto črto

ki ločuje

ta zbegano smešni svet

na dva dela

 

v enem trenutku

dojameš vse

v tej lucidni blodnji uvidiš

da to ni jabolko

temveč  moj obraz

ki se približuje tvojim poljubom

 

in drgetaš od razburjenosti

ker si nepripravljena

na tolikšno silo

pritisk neizogibnosti

in postajaš neoprezna

 

a kam naj bežiš

ko si zemlja

ko je v tvoji naravi

da jemlješ vsak sad

v svoja usta

v intervalih

da me pogoltneš

v globini

vročim vrelcem

vroča si zemlja,  ljubljena

 

pusti me,  da klonem.