Nekako tiho dođe pred zoru,
plima donese volšebni zov,
miriše vetar, kao na moru,
uzdahom osvit najavi nov.

Pramenje magle viziju menja.
Slika se stvori u jednom trenu.
Čudesna slika od tog pramenja,
kao kad oblak zagrli stenu.

Začas se vrtlog snova u boji
pretvori samo u jednu kap.
Jedan trenutak tako postoji,
potom se slije u moćan slap.

Prospe se maštom protkana radost,
dozva je frulom moćni bog Pan,
zazvoni poziv na večnu mladost,
čarobnim zvukom rasprši san.

I tako uvek započne dan.

Milen Šelmić