Video si,

kako sam u pustinji izvukao

trnje iz grma koji je goreo

i ukovao ga u svoj lobanjski obruč,

video si,

kako sam iz brda tišine iščupao

težak krst od kedrovine

i uklesao si ga na pleća, 

svega još smolavog od gorčine,

video si,

kako sam na dvoje, na troje poderao

trošnu tkaninu neba

da je na tren sva pocepana zavijorila 

u crnoj praznini

i zatim si je umotao oko struka,

video si svojim očima

i nisi mi verovao.

Duboko povređen,

išiban od tvoje slepoće,

morao sam se odvratiti od tebe

da si krenuo svojim putem.

Nemiropomazanim stopalima

sam prošetao kroz okamenjen maslinjak

i pre nego što je petao zapevao treći put

uz svu kalvariju se povukao

u večnost jajčne ljuske

koju nećeš razbiti

ni varljivim poljupcem

ni sa trideset srebrnjaka

koje ćeš ubaciti u nju.

Puknutće tek onog dana,

kad priznaš

da si bespomoćan kao i svi ostali,

da si preslab

da bi bio žrtveno jagnje.

Tada ću proterati

sve tvoje demone

i opet ćemo igrati

domine u Damasku

i kasnije se izgubiti 

u dimenzijama dume.

Marko Skok - Mezopotamsky