kiša je prestala, Sofijo

trebam li ipak otvoriti žuti kišobran

otvori ga, Giselle, samo tako ćeš imati obojeno nebo iznad sebe

zagrlit će tvoju drsku kosu i pogrijati slikovnicu u zjenicama

uhvati me ispod ruke i pođimo

pusti bestežinske kaplje

neka se odmore na lišću stabala

vidiš li kako se guše u svili

potražiti moramo bosiljak

gospodin Eliot dolazi na ručak i znaš da jako obožava tjestenine

a ako je ne nađemo, Sofijo

i ako nam se sakrije pod sivim kišobranom

draga moja Giselle, naći ćemo je 

pa će se zacrvenjeti i zamirisati u umaku

miris će izmiješati kocke a suza će zalepršati

vidjet ćeš, Giselle, gospodin Eliot će biti kao pomlađen

poslije ručka će u šutljivom zanosu pripaliti lulu

srknuti gutljaj viskija i zaspati u naslonjaču iz zelene kože

a što da ja i ti, Sofijo, zaustavimo zrno u pješčanom satu

i pozobljemo trešnje

Jure Drljepan (JUR)