Rekli su da ti ne pišem, 
da nisi tu, 
da ne postojiš. 
I neću. 
Samo sam se setio 
da nisi ponela note. 
Pa sam hteo 
da ti pošaljem 
svitu u ha-molu 
i još ponešto. 
Mada ti umeš 
i bez nota. 
Umeš i bez muzike. 
Ja ne znam kako. 


I da te pitam 
za onaj restoran 
na uglu 
ulice Jasenove 
i Lenjinove,
bivše Lenjinove,
sad su dali ime 
po nekom probisvetu,
heroju iz 
poslednjih ratova,
koje nismo vodili. 
Jel' tamo ima još 
ono okruglo,
toplo, mirisno,
što su nam 
dostavljali nedeljom?
Ja ne znam kako. 

Za mene ne brini, 
ja sam dobro,
vrlo dobro,
odlično. 
Snalazim se 
sa levo i desno,
sa napred i nazad,
sa gore i dole 
već malo teže. 
Zato ne spavam,
prostor ne poznajem 
vreme ne priznajem,
ništa ne poznajem,
i ne prepoznajem,
Ja ne znam kako 
sa gravitacijom.

Milen Šelmić