FRAGMENTI 


I posle svega,
malo se šta može reći 
o delovima sećanja,
nasumično prizivanim,
oštećenim, 
ne zubom vremena,
nego zaboravom u pokušaju,
uzaludnim
koliko i potrebnim.

Kao isprekidana kopija
prastarog filma,
koja se vrti 
bez nekog smisla,
sa nečitkim titlovima,
nemuštim zvukom,
jedva prepoznatljivim glumcima,
u rolama 
koje se sad čine lakim
i potpuno bespredmetnim.

A vreme,
vreme ništa nije popravilo,
nikada,
niti je ikada
radilo za nas.
Ono je samo ogledalo
sa bezbroj fokusa
i još više odraza
koji se u njemu gube
kao u moru,
odlaze, 
nestaju, 
i ostaju samo tragovi.
Tragovi osećanja.
I fragmenti.

Milen Šelmić