S vremena na vreme
vrati se nemi krik
u zagušljivoj prostoriji 
njene osame

otišla bi na pusto ostrvo 
i pustila ga da izadje
rušeći planine
samo da prodiše 
grlo ne grebe 
uz tužne zvuke violine
osmeh zajeca
plakati je lakše
tako to rade deca

tada će moći
otvoriti fioku
vratiti plavu fasciklu
na prašnjavo mesto
skloniti pogled
do nekog sledećeg trenutka
kada će spremna dočekati
da izlete pajaci
toj priči nikada kraja
biće je
dok je njenog postojanja

biljakostic