Lepotom noći pravdamo nemire.

Tišina izoštrava čula i čini prazninu jasnijom.

Misao jezdi, nezavisna od namere i htenja.

Ne zastajkuje ni za tren, da oslušne muk plime.

Leti slobodna i krepka nad ponorom svakodnevice.

Bezuspešno i uporno potiskuje javu.

Rasprši se u stotine novih, kao talas na buri.

Priželjkuje predah, odmor u snoviđenju i nedogledu.

Noć kaplje tiho, lagano, nepovratno.

Ne žuri, ne mari i ne zastajkuje.

Zamišljeno i neumitno traje, od neznanog pletiva satkana.

A san ne dolazi ...