(takoreći pesma)

Iza dve gore i jednog mora
stajalo je jedno drvo.
I raslo.
Uporno i čudnovato.
Stajalo uporno.
Raslo čudnovato.

Ono što je važno znati
to je da je bio mesec maj.
Bilo je malo kiše
i vratile su se laste.
Maj nekako uvek pada u proleće.

Prosto da neveruješ.
Drvo, kiša, laste.
I proleće.
Dovoljno za bajku.
Pa još rast, vraćanje.
Čudnovato.
I suviše jednostavno
na prvi pogled.

One dve gore i more između
se ne računaju.
To su uobičajene kulise.
Stereotip.
A opet potreban.
Za bajku o drvetu i lastama.
Na kiši.

Delove sklopiti u bajku.
Ne mnogo raskošnu.
Tek da je ima.
Biće je, jer su tu laste, kiša i povratak.
U proleće.
A i drvo je tu, i raste.
Čudnovato.

Milen Šelmić