Ne plači mala ptico, 
na mom prozoru 
vetrom ostavljena.
Ni za jatom, ni za jugom, 
ni za letom ne plači.
Jato ne možeš dostići, 
jug domašiti, 
let ostvariti.
Nisi ti ptica tog jata, 
ne zove tebe jug, 
niti te let održava.

Ne vredi plakati 
nad vremenom, 
neće ni ono 
zaplakati za tobom.
Nisi ništa dalje od neba, 
nego da let pretvoriš u bol.
Razlika u poimanju 
je razlika u bitisanju.
Samo što svaka nijansa 
ne može da promeni 
ni trajanje ni tok.

Ne tuguj za prošlim danima, 
i ne žali sebe u budućim.
Volšebnim putem ćeš otići, 
napraviti trag u postojanju.
Zvaće te neka druga jata, 
mamiti iste one daljine.
Ali lepotu slobodnog leta, 
nikada nećeš spoznati.

Zato, ne plači više,
ptico moja malena.
Ne plači.

Jer led, vatra, uzdah i kamen, 
ne mogu zajedno.
Savršenom svemiru 
nedostaje tek jedno pero, 
suza, lepet, ili pev

Milen Šelmić