pregrada

nekaj je tukaj

za tole pregrado

ki ji ne vem imena

 

kot žerka gloda

komaj ozeleneli listek

v tihi temi molči

ne more ven

 

med tvoj pogled

in mojo samost

pred najino neotipljivost

ne more

 

ne more ven

moja nedonošena bajka

v zlogih nežno gibka

a  premajhna polmolčeča

ker ne bereš

 

ne more oživeti

mogoče zadiha sama

ko jo boš mimobežen zaznal

zadaj za mojim nemim glasom

 

ne bom več kričala

besede v krikih odmirajo

 

 

pregrada

 

nešto je tu

iza te pregrade

kojoj imena ne poznajem

 

kao larva glođe

jedva ozelenjeli listić

u tihoj tami šuti

ne može napolje

 

među tvoj pogled

i moju samoću

pred našu neopipljivost

ne može

 

ne može napolje

nedonošče moje bajke

u slogovima nježno gibljiva

a premala poluglasna

jer ne čitaš

 

ne može zaživjeti

možda će sama zadihati

kad je budeš usputan uočio

odzada iza mog nijemog glasa

 

neću više kričati

riječi u kricima odumiru