Jednom ću kao leptir
da doletim noću, dok spavaš
položim krila u tvoju kosu
i ćutim.


Jednom ću kao ptica
da sletim lako pod tvoj prozor
šćućurim se negde kod tebe, blizu
i ćutim


Jednom ću kao oblak
samo da lebdim nad tvojim krovom
da pustim kap, dve, prolećne kiše
i ćutim.


A jednom, nekad
kad budeš sama,
tad ću da dođem
i da ti kažem,
i da ti pevam,
i da ti hujim
sve ono što su prećutali
i leptir,
i ptica,
i oblak...

Milen Šelmić