prasnem u smeh

od  golicanja

izmedju

tvog i mog lica

nekoliko vekova ratovanja

ja sma eva braun, žozefina

ana karenjina, ptica marija

ja sam  zmija u nedrima

mirna sa  trećeg sprata

odbegla  andja  iz doma

vidarica,

davidova carica

ja sam bordel muza

izba  i u njoj izida

ja sam  kali i  svita leptira

ja sam uvek tu

sa hiljade tvojih  i  mojih

orgazama

bez pitalica,

i nabrajalica

sve ništa i ništilica

ja se sećam  kružnog toka

sa našeg raskršća

kad prasnem u smeh

od golicanja izmedju

tvog i mog lica

i narušim  ozbiljnost 

ljubavne degustacije

praštam ti destinacije

gutam destilacije

ti znaš kako 

molim

i noćas  opet

pravila nema  

u gramatici ja te pišem

srcem golim

u ovoj pesmici  dečjoj

samo te volim

otvorena  te vraćam

nevina

za  hiljadu i jedan fatum

zaboravljam raskršća

naših kružnih tokova

u bezbroj naših početaka

kjk