jedna je žena u velikoj kući

sama sa dva papagaja

i žutim medom

nekad je kuća

bila živa sa puna glasova često

čulo se zvono na vratima

sada su jedino ostala sećanja

(žene uz dva papagaja

i žutog medu)

prva je ljubav bila strasna

njena i mladog baštovana

crvena kao jutarnja ruža

na reveru njenog tate

druga je ljubav starijeg podrumara

gorela plavim poput

kaberneta iz mamine čaše

(zbog počinka)

i kasnije

mnoge su boje ljubavi

širile spektar oka i njene duše

ali je samo jedna gorela

sa mnogo istinskog plama

bez boje doduše i uz mnogo pepela

tako su barem govorili svi

(poput papagaja)

a da o tome

meda nije imao pojma

jagodanikacevic