jednom me je majka, već prilično 

otežalu od ukletih  snova

(ah , nije se znalo šta je teže)

nosila pola kilometra

čitavu večnost do kuće

sa kolenima izdranim na pesku

i taj se miris krvi , prašine i blagosti

radosti  čilog jutra

širio nad krovoma mojih kolena

zavijale su ptice

sevale  grane svetlošću

barut je polegao pod inje

besni  psi  zaćutali  

u vlastitoj gluvoći

obnovila se polja

tako sam  stvorila tu divnu

preciznu naviku da uvek

poturam  kolena dušama

u hodočašću misleći da su

ruže i besramno  nudila

da ih pomirišu i ljube

ili  da im razbijem zube

kao moje uklete  snove

tužno

smešno

neutešno

kjk