Link na izvirnik:

http://www.pesem.si/a/objava/prikaz/72237/podocnjaki_trudne_jeseni#.UR5hAR3ZayU

Marko, upam, da ne boš zameril, v premislek ti pošiljam še svoj hitri prevod, mogoče ti bo pomagalo, da dodelaš svoj prevod

Otežani oblaci zapinju

o prazninu krošnji

i na našim licima

ostaju

podočnjaci umorne jeseni.

Sumanuto teturamo među sumanutim,

sve manje našim skloništima

i lavirintima paralelnih (usporednih) svetova

u koje svakodnevno poniremo.

Naši dlanovi se hlade

i jedva da još osećamo

uzajamne dodire

dok klizimo

jedan mimo drugoga

u kožu nekog trećeg.

Lp, breza

Breza, seveda ne zamerim : )

Nekaj sem uporabil, ker mi zveni bolje, nekaj mi ne ustreza, nekaj pa sem si še pustil za razmislek : ) Hvala ti!

Lp, Marko