Lagala sam se

U bjelini borovih iglica spava
zamrznuto proljeće uspomena.
Vatra u kaminu pucketa
radosnim sjajem.
Sitne pahuljice tajnim očima svemira
šapuću o istinskoj ljepoti svijeta.
Vatra osluškuje… se dodiruje
praiskonskim oblinama postanka.
S njima sam. U njima.
Svijetlim. Pucketam.
Dugo  već,  nisam ovako svijetlila.
Mislila sam da jesam
ali sada znam da nisam.
Lagala sam se.
Da preživim s osmjehom na licu.
Da ne umnožavam bol.
I ne rastužujem tebe.

Prevod:

Lagala sem si

V belini borovih iglic spi
zmrznjena pomlad spominov.
Ogenj v kaminu prasketa
z radostnim žarenjem.
Drobni kosmiči s skrivnostnimi očmi vsemirja
šepetajo o pravi lepoti sveta.
Ogenj prisluškuje … se dotika
s prvotnimi krivuljami geneze.
Z njimi sem. V njih.
Sijem. Iskrim se.
Že dolgo nisem tako sijala.
Mislila sem, da sem,
toda zdaj vem, da nisem.
Lagala sem si.
Da bi preživela z nasmeškom na obrazu.
Da ne bi množila bolečin.
Da ne bi razžalostila tebe.