(ili Mala pesma o kastiljanskom gospodaru)

na horizontu samo spokojstvo

daljina. zamukle trave njiše

ledina i mlada Luna kao

da ne diše. jutro, naš strah

da ne činimo više. svetlost

hvatam poput dizgina. na konja,

mrtvog, diže me Himena. moja

sudbina, doživljena kao hipoteza, bez

namera, osnove i bilo kog

dokaza, uz rez razuma i duha

oštricu kao mačeve Tizonu i

Koladu, dizaće na koncu crvenu

zdravicu. za slavu i pobedu.

jagodanikacevic