raspolućen

kao

punmeseca greh

niz plot se

valja

veštičji smeh

vilinkolom

trupće

nedoraslo zverje

izuto

vileni

otresa paperje

okrenuće prvo

gde im

lista drvo

niz grane

u pesme

nedozrelo

ne ume

proklijati zrno

od lista iz priča

lakonoga bića

zaviće u crno

ravnokrake

svrake

jato će celo

ranjeno

zacelo

prsnuti k’o slom

jednim grlom

u sto vriska

a mesec će zemlju

plaho da stiska

stiska

jagodanikacevic