Nisam ti mogao reči ništa

Onako u prolazu i na brzinu.

Nisam ja bio tu kad smo se sreli.

Nećeš vjerovati!

Već danima znam da ću te slučajno sresti,

I, nekako,  već te danima na svakom ćošku vidim.

Nekako – Tu si!, pa te ne mogu više ni očekivati.

Ali ne brini.

Doći ćeš opet.

Svejedno da li se ljutiš na mene ili ne.

Odljutiću te u sebi.

Možda i ne.

Volio sam krivu usnu tvoju kad se duriš.

Sad oprosti. Žurim! Znaš već: žena, djeca

I sve što se uz njih šlepa.

Sljedeći put, molim te, zvoni malo duže.

Ponekad tako navrate Asirci,

Vjerovatno si čula da su se vratili.

Otvorio bih ja njima,

Ničega  se više ne bojim.

Osim, možda, da tebe ne prepoznam u gomili .

Otvorio bih, ali znam da iza njih stoje

Sedam hiljada dječjih pogleda,

Prije sedam hiljada godina odbjeglih

Sa sedam hiljada dječjih očiju,

Sa nekog od žrtvenika nekom bogu nekog rata.

I znam da bi prepoznao nekog od naših dječaka,

Neku od naših djevojčica.

Bolje da ne otvaram,

Priča se da Asirce vide samo mrtvi.

Zato, sljedeći put, zvoni malo duže.

Ako se desi opet da otvorim  i da te ne prepoznam…,

Ništa…

Ništa ne brini.

Nisam bio tu!

Vratićeš se ti poslije ručka,

Kad djeca odu u školu.

---------------------------------------------------------------------------------------

 

OBČASNO SE OGLASIJO ASIRCI

 

 

Ničesar ti nisem mogel reči

Tako mimogrede in na hitro.

Ni me bilo tu, ko sva se srečala.

Ne boš mi verjela!

Že dneve vem, da te bom srečal po naključju.

In nekako te že dneve vidim na vsakem vogalu.

Nekako - Tukaj si! in zato te ne morem več pričakovati.

Toda ne skrbi.

Ponovno boš prišla.

Vseeno je ali se jeziš name ali ne.

V sebi bom zatrl tvojo jezo.

Ali pa tudi ne.

Rad sem imel tvojo skrivenčeno ustnico, ko si se kujala.

Zdaj pa oprosti. Hitim! Saj veš: žena, otroci

In vse kar spada zraven.

Prosim te, naslednjič zvoni malce dlje.

Občasno se oglasijo Asirci,

Najbrž si že slišala, da so se vrnili.

Odprl bi jim,

Saj se ničesar več ne bojim.

Razen mogoče tega, da te v množici ne prepoznam.

Odprl bi jim, a vem da ždi za njimi

Sedem tisoč otroških pogledov,

Ki so pred sedem tisoč leti pobegnili

S sedem tisoč pari otroških oči

Z žrtvenika nekemu bogu neke vojne.

In vem, da bi v njih prepoznal katerega izmed najinih dečkov,

Katero izmed najinih deklic.

Bolje bo, da ne odpiram,

Pravijo, da Asirce vidijo le mrtvi.

Zato naslednjič zvoni malce dlje.

Če bi se ponovno pripetilo, da odprem in te ne prepoznam ...

Nič ...

Nič ne skrbi.

Ni me bilo tu!

Vrnila se boš po kosilu,

Ko bodo otroci v šoli.