Čežnje lišavam gladi

Razum mi postaje tamniji

Od ritmičkog nemira

I mraka tvojih dodira

Preplašen do očaja

U kom se svakodnevno vrtim

Tražeći da shvatiš zašto dolazih sa

Ispresovanim kišama tuđih glasova

Sa nezainteresovanošću

Za sve što nije tvoj pogled i

Odlomak srca u izdrobljenom vremenu

Tamo gde ubeđivah svoj zaborav

Da sam oprostila sve izdaje

Možda me zato ne možeš naći

Tamo gde više nisam

Gde ostaše u zagrljaju

Samo pogled blag

I jedne Tajne trag

Gde dozvolih samo

Pesmi da me budi 

Vertigo