http://www.pesem.si/a/objava/prikaz/65844/vem_da_ves_da_vem

ZNAM, DA ZNAŠ, DA ZNAM

Ova topla meka noćna kiša doziva me k sebi.  

Meka kao tvoje zečije osetljive oči obrubljene sa ružičastom tugom noći.

Sve je tiho. Na staroj crkvi su se ugasli reflektori.

Sada svetle u mene samo oči Boga.

Poljanskom ulicom šetam kroz senke kopljastih ograda.

Ne mogu probosti nežne misli na tebe.

Tvoja kasno poslata poruka sa željama sreće me je štitila.

Donosila mi osmeh sa nepoznatih galaksija koje me odvlače u spirale.

Jesi li napisao srećno za to veče za uvek ili za oproštaj?

Srećna sam. Ne boj se. Želim da si i ti.

Srešćemo se gde smo svi samo braća.

U ponavljanu vremena koje to nije zvaćemo se pravim imenom.

Znam da znaš da znam da znaš da osećam sa tobom.

Pišem brzo bez zareza koje ako su ili nisu meka kiša noći ispere.

Ovde, u kiši zvezda, opraštam se od granica, koje  na ovom svetu razdvajaju.

Znam, da znaš, da znam, da znaš, da osećam sa tobom.