Pesem sem prevedla v dogovoru z deborah, ki mi je poslala nekoliko drugačno verzijo, kot je na Pesem.si. Objavljam jo tukaj, skupaj s prevodom.

Miša

ko bom velika

ko bom velika bom živela v hiški s tremi drevesi
majhni beli hiši na koncu vasi
kjer cvetijo in se bohotijo večne rože 
in se vaščanke brezskrbno sprehajajo sredi spominčic in pozabljivk
in kjer star dobrodušen pes
še vedno pomaha z repom pričakovanja 
vsakemu domačinu in tujcu
in vsa tri drevesa bodo obdarovana
s sočnimi sadeži pristnega okusa
ki bo zavedel srečnega okuševalca v željo
ne ugrizniti več v nobenega prav nobenega drugega 
in kamor mi bo segal črnomodri pogled
bom zaznala vse mirno 
mirna bo moja bela hiška
z odprtimi okni v zimzeleni svet
mirna bodo tri drevesa
s pokončnimi vejami kot vijočimi se rokami
mirne bodo rože rosnice in dišavnice
mirne bodo vaščanke pohajačice s smehljaji na prstih 
in miren bo moj pasji družabnik 
ki se bo vračal k meni mirni pastirki 
vsakodnevno mi nesoč tisti zalogaj bistva in besed 
in nikoli več me ne bo zeblo
nikoli več

kad odrastem

kad odrastem živjet ću u kućici s tri stabla

malenoj bijeloj kući na kraju sela

gdje cvjeta i buja vječno cvijeće

i seljanke bezbrižno šeću usred spomenaka i zaboravaka

i gdje stari dobroćudni pas

još uvijek maše repom očekivanja

svakom domaćinu i strancu

i sva tri stabla bit će obdarivana

sočnim plodovima izvornog okusa

koji će zavesti sretnog kušatelja u želju

ne ugristi više ni u jedan baš ni u jedan drugi

i doklegod će mi sezati crnomodri pogled

osjetit ću sve mirno

mirna bit će mi bijela kućica

s otvorenim oknima u zimzeleni svijet

mirna bit će tri stabla

s uspravnim granama kao lelujajućim rukama

mirni bit će cvjetovi rosopasa i mirisavke

mirne bit će seljanke lunjalice s osmijesima na prstima

i miran bit će moj pasji pratitelj

vraćajući se meni mirnoj pastirici

svakodnevno mi noseći onaj zalogaj suštine i riječi

i nikad više neću zepsti

nikad više