Jutro kratkih koraka 

baš podmuklo puzi

i kada budemo najmanje očekivali

lupiće nas

i zategnuti omče

oko naših ukočenih vratova.

Ravnodušno će nam

istrgnuti jezike,

slomiti ruke

i iščupati srca.

Nikada više nećemo reći

volim te,

nikada više se nećemo zagrliti

u bezbednom utočištu

i nikada više nećemo biti

u istom ritmu.

Samo će padati prašina

na svakog od nas u svom uglu

devetog kruga pakla.

Marko Skok - Mezopotamsky