seftelije,

na tanjiru prezrele

ispod

maljavih, prozirnih kožica

opipavam

gnjecava mesta

mirisi

poluraspada

okasnelim vetrom

u prozukloj tišini

sobe, njišu

drhtave

vazdušaste zavese

koje kradom uvlače

ostale, na vitrini

između slika

brkatog strica u punoj

vojničkoj uniformi

mrtvog

dede bez šešira

tiska se dunja, savršeno

okrugla, žuta

od avgustovskih žega

mestimično

pokrivena dlakavim

mekim pokrivkama

što brzim trljanjem

dlanom, o rukav

lako skidam. dok

žena je

jednom

rukom ređala

na tacnu kolače

sa prahom vanile

drugom, krišom

gladila meko

dečije gnezdo

od kičme do svojih

rebara, ivice

stola sekle

su dane na slatke kriške

bogate trpeze

i suze

muške, moje

hranile

su vrtoglavice

jagodanikacevic