GREMO NA REKO

voda seže do krone stebla lokvanja

strah me je trohic
sesekljanih vej

sonce me objema

globoko se potapljam
s slamnikom
zakrivam oči
grem ven
iz blatnega otoka
kelihi
po obali tečem zaradi psov
laježi

spuščam se naga

moj si otok, jaz pa spolzka
kakor sluz
mast vre, med se zliva
po toboganu hrbteničnega stebra

iz prepone ližem
okamnelo nebo
v solzi reke
ko
mršava mravlja v ritmu
jemlje nedolžnost rdeči bluzi

vse boli

praviš da me imaš rad
s travo naju skrivaš
in najina krila
kakor da je zlomila

rečna vila

zaspale so mlekarice
in slavčki naturščki

pokrivaš me

z mrakom (s temo)

===========================================

IDEMO NA REKU

voda do krune stabla lokvanja

strah me trunki
cepkanog granja

sunce me grli

duboko uranjam
slamnim šeširom
oči zaklanjam
izlazim
sa ostrva blata
kaleži
obalom trčim zbog pasa
laveži

spuštam se naga

moj si otok, ja klizava
sluzna
ključa mast, med se sliva
niz tobogan kičmena stuba

ližem sa prepone
okamenjeno nebo
u rečnoj suzi
dok
mršavi mrav u ritmu
uzima čednost crvenoj bluzi

sve se boli

kažeš da me voliš
travom nas skrivaš
i naša krila
kao da je slomila rečna vila

usnule su mlekarice
bulbul ptice naturščice

mrakom me pokrivaš