Doša čovik iz mraka nebeskog

ženu zagleda u svitlu dana

i tihim korakom

spustia se starom selu

obasjanom more i cvičem.

To je čovik prirodnog sjaja

bili vrag sa sto peraja

okrenut božijoj volji.

Izazova nima kraja

povist mu je poručila

sam si stvori i uživaj

u selo, misto, domaćinstvo,

zavičaj dalmatinski.

U njega se ona zaljubila

bilom bojom odjevena

ranom zorom se udala

skupa burom i olujom

u zagrljaj brda križa. 

Edi Sorić