NEMI STIH
Ušima tvog srca
ti čuješ moj glas
što se pravi da je mrtav
i nemim rečima tvojim
po žeravici varke
pratiš stope moje.
Ti drobiš moje boli
i prepletene nemire ostavljaš
u prvoj slepoj ulici.
A ja,
uporno ti vezujem
ruke za stubove srama
i nečujnim dahom popunjavam
praznine tvoga srca,
(da onog, kojim me čuješ)
i odbijam pesnice nečijih kletvi.
Oči tvoje molitvama vodim.
U oba oka tvoja - po jedna molitva moja,
za volju istine u kapi Božijeg "vina",
da nas ludost ne baci u epizodnu tminu
i istopi u prvoj jutarnjoj kafi
nemuštoj kao ovaj stih
i naš dah u njemu.
Čudno, NEMI STIH, pa se sliši tako daleč!
Čestitam, lepa pesem!
Lp, Maki
Poslano:
11. 02. 2012 ob 21:46
Spremenjeno:
12. 02. 2012 ob 09:46
Hvala Maki,
Bodi 
ter ne oddaj skrivnost, da mi burja pomaga!
Vertigo
A ha, "u tom grmu leži zec".
Zdaj razumem. Burja je res močna, ni ji težko odnesti Pesem daleč, daleč...
M.
с престанком ветра
занемелом шумом
одјек самоће
Хвала Мирјана!
Драго ми је, да је ветар однео мој стих пут места из ког ме кошава испратила до овдашњих бура.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vertigo
- 10. 02. 2012 ob 16:58
- Prebrano 1333 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 701.1
- Število ocen: 16