Nije marila za paklenu vrućinu

koja joj je parila kosu ispod marame

koja je glavu pokrivala niti otečena stopala.

obuća joj je bila u rancu, voda, 

ptica u kavezu, stara baka čija je kretnja

bila otežana, nosila je na ledjima.

Ostalo je još nekoliko kilometara

do tog svetog mesta, sela je na zemlju

da se malo odmori, popije gutljaj vode.

Njeno lutanje i prebiranje misli,

slaganje kockica

prekinula je zmija koja se pojavila na oko

tri metra od nje.

Posmatrala je, bez straha, pokušavajući

da je pogleda u oči, obrativši joj se

da se izvinjava ako joj je zasmetala na putu.

Zmija bi se malo promeškoljila a onda opet

ukočila kao da je mrtva.

Znaš, vratila si me u sećanje kada mi je

otac rekao koliko sam blesava i zmiju

kada sretnem ja ću je uzeti u ruke bez obzira

kakav ishod bio. 

Mnoge životinje sam srela ali evo imam čast

da sretnem i tebe, drago mi je da sam s tobom 

proćaskala, sada moram poći, dugačka si baš

hoćeš li se pomeriti ili da te preskočim.

Ponovo se promeškoljila, na tren zastala

pa krenula svojim putem kao da me je razumela.

Stigla je pod Ostrog, rešena da sedne 

na kameni bedem pored jedne tezge

na kojoj su bile svete ikonice i 

razne djakonije, ima vremena za razgledanje

svakako će ostati nekoliko dana

spavajući pod vedrim nebom, setila se zmije

možda je ponovo sretne, duhovno je bila

veoma mirna.

Ništa nije ujed zmije od ujeda čovečjeg

biljakostic